Я есть Ковчег...

Я есть – Ковчег. Я Ложь.
 – А то же есть и вы.
Создайте из огня вы – Белого Кита.
И дайте зверю имя.
Левиафан! Он есть уж сорок лет, -
Пока в космической дали маячит остров Свет,
Чтоб достигать могли вы призрачной мечты;
Земля, где торжествует плоть…
А плоть работает до пота, допьяна,
До адской смеси, - адской, но прекрасной.
Вас  кормит и растит – ОНА,
На скрежете металла.
Шажок – и есть мужья Земли,
Пока что не имеют здесь названья,
Хотя могли. И землю бы засеять семенами,
Да кровью, кровью  ваших жен.
А урожай собрать - сынами,  дочерьми…
Ну, словом, помнить все, что рождено давно,
В земных чужих, и странных водах.
Тот Белый Кит был древним,
Это был Ковчег.
А Вы же будете Другими.
Те сорок дней, иль сорок лет, или сорок СОТЕН лет,
Не думайте об этом, никогда.
Вы видите – Вселенная слепа.
Касаетесь – не чувствует вас Пропасть.
А пустота же дорогА.
Земля, - жена вам – чувственный гранат,
А звезды так бесчувственны, как лед.
Вы пахнете – но Ветром Бытия,
В безветренных мирах – забиты ноздри Древности,
Они в пыли. В них – хуже, нежели вся пыль,
Осталось заселиться здесь. Придать им форму – вашу –
Точки зрения на мир. Дожди из спермы, вашего потомства,
И воды страсти, - покажите все!
И, рано или поздно, примеру сумасшедших
Станут подражать…
И приземлится там наш Белый Кит, ваш суд!
Вы вспомните о Моби –
Ваш сон, и честь,
Огонь, что разожжется, здесь.
Я в прозябании умру.
А кости станут материалом для мечты,
Слова – как рыба, и теченья  в ручейках.
Взойду на холм Вселенной, на нерест
И поплыву по звездам, создавая всех…
Вот стайки деток на равнине,
Что вырываются, как пар –
На той планете, безымянной,
Что обретет свое название в судьбе.
Те имена не наши, а Вселенной,
А мы из Хаоса построим этот путь.
Нам имя лишь одно – то Белый Кит,
И я тебя создал.
Заговорите скоро –
О, Моби Дик!
Великий Моби, ты дружище Ноя,
Приди, Приди сейчас!
За десять триллионов миль
И десять свето-лет,
Я вижу из китообразной формы –
Здесь славная планета!
Ее вы назовите –
АРАРАТ.

Рэй Брэдбери.

Оригинал:

I am the Ark of Lie. You be the same!
Build you a fiery whale all white.
Give it my name.
Ship with Leviathan for forty years
Until an isle in Space looms up to match your dreams,
And land you there triumphant with your flesh
Which works in yeasts, makes wild ferment,
Survives and feeds
On metal schemes.
Step forth and husband soil as yet untitled,
Blood it with your wives, sow it with seeds,
Crop-harvest it with sons and maiden daughters,
And all that was begat once long ago in Earth’s strange waters
Do recall.
The White Whale was the ancient Ark.
You be the New.
Forty days, forty years, forty-hundred years,
Give it no mind;
You see. The Universe is blind.
You touch. The Abyss does not feel.
You hear. The Void is dear.
Your wife is pomegranate. The stars are lifeless and bereft.
You smell the Wind of Being.
On windless worlds the nostrils of old Time are stuffed
With dust and worse than dust.
Settle it with your lust, shape it with your seeing,
Rain it with your sperming seed,
Water it with your passion,
Show it your need.
Soon or late,
Your mad example may imitate.
And gone and flown and landed there is White Whale craft,
Remember Moby here, this dream, this time which does suspire,
This kindling of your tiny apehood’s fire.
I kept you well. I languish and I die.
My bones will timber out fresh dreams,
My words will leap like fish in new trout streams
Gone up the hill of Universe to spawn.
Swim o’er to stars now, spawning man,
And couple rock, and break forth flocks of children on the plains
On nameless planets which will now have names;
Those names are ours to give or take.
We out of Nothing make a destiny,
With one name over all
Which is this Whale’s, all White.
I you begat.
Speak then of Moby Dick,
Tremendous Moby, friend of Noah.
Go Go now.
Ten trillion miles away,
Ten light-years off,
See from your whale-shaped craft;
That glorious planet!
Call it Ararat.


 


Рецензии