На моjе срце опет пада киша...
Зашто не разумеш ти откуд вода та?
Од твоjе душе облаци потекли више –
И ja сам због тога замрачена.
Jа нисам ову тугу изабрала,
Па хтела бити срећна поред те.
И како не би у том мраку лутала,
За нашу будућность бих дала све.
Даj ми таj свет, у коме нема боли,
И даj ми руке, као крила два.
Само сад за jедно те молим –
Да ћеш ти бити моjа заштита!..
Кишобран
© Copyright: Юлия Миханова, 2017
Свидетельство о публикации №117061410678
Свидетельство о публикации №117061410678
Рецензии