Непознат терет на срцу лежи –
Не видим, не осећам ништа,
У новом дану jе мени теже –
Спалити треба старо лишће.
Jа немам собу у властитоj кући
И немам склониште у граду.
У ово време све ми мучи…
Jош узмем део сваког рада.
Jа бркам прошлост и будућност,
А не знам оно, шта jе данас..,
Баш треба ми чувати будност,
Нећу заронити у талас.
И немам за што постоjати,
И нећу говорити више.
Сунце ми престаjе сиjати,
Постаjе тама одмах ближе.
Слатку ми песму ђаво пева,
Ал’ jа и даље тражим Бога.
И знам да ниjе само лево –
На сваку страну кретати могу.
На путу – кроз густе шуме
И преко свемоћне реке –
Ветар ми снажно у леђа дува..,
И живот jе моj главни лекар!..
Само jедна
© Copyright: Юлия Миханова, 2017
Свидетельство о публикации №117061410535
Свидетельство о публикации №117061410535
Рецензии