На црном небу видим искрице,
Ко’ jато галеба на површини мора.
Зора не жури, само славуj-тичице
Ћути и чека jутарњег говора.
Занимљив трептаj сjаjних пламена,
Необичаjно леп у краjњоj аугуста недељи.
Кад тама сиђе на кршна рамена -
Настаjе тренутак замислим жељу.
И немам сан у дивноj мирисаноj ноћи,
Срце jе вруче, ал' ми руке хладне...
И нећу затворити очи,
Jер могу гледати кад звезда падне.
Кад звезда падне
© Copyright: Юлия Миханова, 2017
Свидетельство о публикации №117061410519
Свидетельство о публикации №117061410519
Рецензии