Сеhам се

Сећам се

Сећам се…
Трава је бујала,
Баште су се расцветавале,
Ласте се гнездиле,
Стада су звонила,
Фрулице се надигравале,
Поља се веселила,
Сунце је расло,
Небо је певало,
Небо је певало…

Сећам се...
Река је жуборила,
Врба се у њој огледала,
Врапци се играли, цвркутали,
И ми смо певали,
И ми смо се радовали,
Венчиће плели,
У коло се хватали,
И игре смишљали,
И сањали, сањали…

Сећам се…
Стизало је лето,
Пшеница се таласала,
Кукурузи у висине путовали,
Гора је бректала,
Рода је надвисавала,
Обори се шаренели,
Деца су се играла,
И Сунце с Месецом,
И Сунце с Месецом…

Сећам се…
Лето се разлетело
По путевима, по пољима,
По стадима, по чобанима,
Небом и водом,
Гором и долом,
У висине, у ширине,
И ватру сејући и злато сејући,
Јутра весела, вечери звездане,
Дане сунчане, ноћи месечне…

Сећам се…
Стигла је јесен,
Поља су дозревала,
Воћњаци су дозревали,
Виногради се једрили,
Пчелињаци се смиривали,
Обори се радовали,
Амбари се пунили,
И школе ђацима,
И двори сватовима,
Двори сватовима…

Онда је дошла зима,
Са свим снеговима и ледовима,
И радостима и надама,
И разговорима и ћутањима,
И колевкама и бајалицама,
И песмарицама и словарицама,
И кудељама и разбојима,
И прелима и весељима,
Огњишта су пламтела,
Огњишта су пламтела…

Ти? Сећаш се?!
Свега се сећаш?!

И стизало,
Стигло је опет пролеће…
Небо силно, воде бујне,
И висибабе и шафрани,
И божурови и перунике,
И трешње и руже,
И грoмови и грмови,
Грлице и славуји,
И дрен, јаблан и клен,
И ловори и лештирови,
Сунце и Месец, звездана јата…
Љиљан, бела рада и лепа ката…
И све редом и све редом…

И ново је пролеће,
Mи смо још ту…


Фотографија: Веселинка Стојковић