Из Франко Арминио

Февральский ясный свет!
На этот год пропал и он…
Февраль отторгнут, уничтожен
Постылым мраком декабря.
В преддверии весны летучей
Стен мартовских рубеж положен
И кряж апрельских русских гор.
О, мир теперь — не хищник,
как был прежде;
Уста — беззубы, воля — безнадежна;
И кажется, что цели нет отсель.
А я здесь — словно призрак
В душе своей, в своём пустынном доме;
И чувствую себя, как мать,
Что смотрит на пустую колыбель.

Оригинал (Franco Arminio):

La bella luce di febbraio.
Quest'anno ; mancata anche quella.
Febbraio ; stato avvolto e avvilito
da questa luce vecchia, dicembrina.
Prima della fugace primavera
bisogna aggirare il muro di marzo
e le montagne russe dell'aprile.
Il paese non ; pi; la belva
di un tempo,
la bocca sdentata, l'umore spento,
sembra che pi; nulla ormai la scuota.
Io qui sono un fantasma
dentro la testa e dentro la mia casa,
mi sento come una madre
che guarda in una culla vuota.


Рецензии