Ирина Михашина Звукове одевам у речи Ненад Плавшич
Мелодија иде из срца
до мисли, па свуда око главе,
и никуда, никуда више...
2. Дах небеса шири се нада мном,
распознајем божју искру...
Али, једном ће доћи у сјају свом
срећа помамне дуге, а кад тачно – не знам.
3. Глас срца – танушан звук,
о коме треба добро размислити,
и у тишини зачути ударца хук -
што кроз Небеске Поруке стиже нам у бројевима.
Перевод на сербский Ненад Плавшич
Оригинал
Ирина Михашина
Романс «Я звуки облеку в слова»
1.Я звуки облеку в слова.
Мелодия идёт из сердца.
От мыслей кругом голова.
И никуда от них не деться.
2.Дыханье неба надо мной.
Я Божью искру распознаю.
И счастье радугой-дугой
Придёт, но вот когда не знаю.
3. А голос сердца - тонкий звук.
Об этом можно поразмыслить.
И в тишине услышать стук -
Небес Послание к нам в числах.
Свидетельство о публикации №117020101291