Скице jесени. Борисова Олга Михаjловна

Борисова Олга Михаjловна
ЈЕСЕЊЕ СКИЦЕ

Јесен 2015.

Хладна стигла јесен!
Са бреза није опало лишће,
И јавор чува своје рухо,
И трава још је зелена,
А прве стидљиве пахуље
Падају на сањиву земљу
Као капљице – сузице,
С лишћем да се топе.

Слике јесење

Киша, магла, блато, локве,
Запах иструлелог лишћа.
Ветар луди, весник студи,
Разноси бусење траве…

У капуте људи ушушкани,
Jедра жива им кишобрани.
Први мраз земљу стеже…
Слике то су – јесење.

Залази сунце…

Залази сунце. Луч се гаси.
Врх облака ћилибара таласи.
Вечер уморна журно нестаје,
Ноћ за њом – ево – већ стаје.
Не палим лампу, напољу – мрак,
Звездa на прозору поларни зрак.

Препев на србски језик: Веселинка Стојковић


ОСЕННИЕ ЗАРИСОВКИ
Борисова Ольга Михайловна

ХОЛОДНАЯ ОСЕНЬ 2015 г.

Холодная выдалась осень!
С берез не слетела листва,
и клён ещё листьев не сбросил,
ещё не померкла трава,
а первые робко снежинки
ложились на сонную твердь
и таяли капли – слезинки,
чтоб с листьями вместе истлеть.

ЧЕРТЫ ОСЕНИ

Дожди, туманы, грязь и лужи,
И запах преющей листвы…
Холодный ветер, вестник стужи,
Разносит ворохи травы.            

В плащи закутанные люди,
Как паруса , у них зонты.      
Морозец  первый землю студит…
Всё это осени черты.         

ЗАКАТИЛОСЬ СОЛНЦЕ...

Закатилось солнце. Догорает луч,
Блеск его янтарный в серой дымке туч.
Вечер утомлённый убегает прочь,
И ему на смену заступает ночь.
Ламп не зажигаю, за окном темно,
Свет звезды полярной осветил окно.

http://www.stihi.ru/2015/11/16/9963   


Фотографија: Веселинка Стојковић