Йован Грчич-Миленко. По телеграфу

Йован Грчич-Миленко

ПО  ТЕЛЕГРАФУ

- Скотина глупая! – так
Вы судите о народе.
Мужик моргнет да кивнет:
Он и  не спорит вроде.

Так ли бывал он бит?
Подумаешь, словом ранен!
Но голос за вас отдать
Помедлит шибко крестьянин.

Сказать с трибуны «народ»
Язык ваш не шевельнется,
Однако хлебушек наш
У вас к столу подается.

Вы, правда, белый себе
Оставили хлеб, не черный.
Шелк, бархат на вас, а мы
Заплаты кладем покорно.

Превознеслись над людьми,
Себя возомнив агами.
Что б вам не принять ислам –
И к туркам тогда, черт с вами!

( С сербского, помощь Андрея Базилевского)

Јован Грчић Миленко

Брзојавна песма

Ви мислите, најамници,
Сељак да је глупа стока,
А он свесно, али мирно,
Посматра вас бистра ока.

Он прикрива патњу своју,
Али знаде шта сте, ко сте,
Зато сада при избори
Тако лепо наседосте!

Ви бесните: «Какав народ?
Зауздати њега треба!» –
Па кад тако мудрујете,
Што једете нашег ’леба?

Ви кусате белог свагда,
Народ, гле, и црног жели;
Тужан сељак кожух крпи,
Ви се свилом заодели!

Још шиљете – из љубави! –
Жандаре нам, бајонете.
Па још неки зађиликне:
«А што ’нo их не бодете?»

О, ако вам аговање
Тако у крв ушло здраво,
А оно се потурчите,
И тако вас одн’о ђаво!