Снег jе падао

Веселинка Стојковић

Снег је падао

„Боже!
Ти који управљаш овим светом,
зар су могући тако тамни дани,
зар су могући тако тамни мракови,
зар, Боже,
ниси сагледао моје срце,
Ти који си га стварао,
зар не показа ми, Руком Својом,
на срце његово,
кад се моје беше ућутало
и савило у љушчицу мира,
зар ми Ти
не отвори пут до речи,
и мојим речима,
зар речи које се сада рекоше,
смедоше да се кажу,
што се оне у овоме часу
између нас сасуше,
што оне,
кад им путеви
не видеше се
толиких часова светлости
и кад се гасила,
што, Боже,
толико бола на моје срце!?“
писала је Катарина
у свој дневник…
Снег је падао, падао,
на поља, на кровове,
падао снег је падао,
до зоре…

(Анушка)


Рецензии
снег не падал на трупы ,в Сараево,
Неожиданно пошёл ДОЖДЬ,
да и некуда как бы ехать,
мир то создан для дураков,
почему то не люблю Кипр.

Безумный Рисовальщик   15.06.2018 00:07     Заявить о нарушении
Тешка времена.

Веселинка Стойкович   15.06.2018 02:13   Заявить о нарушении
Разплакано сърце!

Хвала Вам!

Величка Николова -Литатру 1   09.05.2020 16:54   Заявить о нарушении
На это произведение написаны 2 рецензии, здесь отображается последняя, остальные - в полном списке.