МК - Веселинка Стойкович. Сербия

Веселинка Стојковиh




Дорогие поэты!
У нас на страничке вы можете познакомиться с болгарскими поэтами и принять участие в очень интернсных конкурсах.
Веселинка - первый наш автор из братской Сербии и мы очень рады приветствовать ее.
В рамках нашего Международного Конкурса поэтических переводов предлагаем Вам попробовать понять еще одно славянское сердце...

Наш конкурс:
http://www.stihi.ru/2015/02/14/11879

Стихотворение Веселинки, переведенное на русский язык:
http://www.stihi.ru/2015/11/12/11226

                   
Србија. Врање.
Автор из Сербии, город Врание.

Список выпущенных книг: 
Књиге:
Маргарете, песме, 2003.
За твоју среhу, песме за децу, 2004.
Књига утисака / Етно-куhа Борисава Станковиhа, 
монографија, 2005.
За твоју среhу / Портретна певанија, друго       
допуњено издање, 2007.
Драга моја Антонина, посланица, 2011.
Анушка, роман, 2013.
Не идем никуда, Анушка, роман-свита, 2013.
Сусрети и памћења / књиге, људи, језик, 2015.

Спремљено за штампу:
Речи лете, записано остаје / Verba volant, scripta manent, разговори (2014–2015), 2015.
Из старе фасцикле, поезија (и преводи), 2015.

                                              
Пише поезију, прозу, есеје и друго. Текстови су јој објављивани, и у преводима, у књигама других аутора, зборницима, антологијама, часописима, листовима – у штампаним и електронским издањима код нас и у свету.


Веселинка Стојковиh (Сербия)

A ПРОЛЕHЕ ЈЕ


Ветрови исти не обзнанују пролеhе,

нити светлости исти сјај,

нити воде исте теку;

лишhе се гори исто не враhа,

ни цвет се исти не буди,

ни птицa исти је лет;

и небо с вечери исто није,

нити месец вечни, звезде вечне,

ни поноћни исти је глас –

један, нити један исти је час,

а исто све је,

а пролеhе је,

а пролеhе је.

*   *   *

Веселинка Стојковић ( СЕРБИЯ)

ТУГА

Боже мој,

Не срдим се ја на Тебе;

Само осећам тугу, тугу, тугу.

Спустим се и на обалу,

Попнем се и на планину,

Полетим и у небеса –

Исто.

Туга ме свладава.

*   *   *

 Веселинка Стојковић ( СЕРБИЯ)

Сунце ме заборавило

Веселице весела,
Што си данас невесела?

Да ли градови бију?
Или громови грме?

Градови су отишли,
Громови прегрмели.

Сунце ме заборавило.

*   *   *

 МАРГАРЕТЕ

Веселинка Стојковић ( СЕРБИЯ)

Крене човек на пут.

Пропутује много света.

Нагледа се много лепота.

Али никако да се заустави.

Стигне и у далеку земљу.

Попне се и на високо брдо да види свет.

Тада га свлада умор.

Склони се украј пута да се одмори, и заспа.


Каравани су пролазили, а он је спавао.

Рађао се дан, падала је ноћ, а он је спавао.

Када се пробудио, није могао да поверује у призор

који је био пред њим: Поље маргарета и Маргарита

која му је долазила у сусрет.


Стајао је и гледао као укочен, од силне лепоте.

Повративши се, коракнуо је и пошао.

У сусрет – Лепоти.

*   *   *
*

Маргаритки

Цветарката
Самата цвят
Когато спрях в царството на цветята
С бисерна усмивка ми предложи букет
От маргаритки
Изминаха два мига
Настана няма тишина
Ръката ми крепи букет от жълти
Хризантеми
Цветарката
Самата цвят
Когато тръгвах от нейното царство
С цветовете на утихналите букети
Във водата спусна
Маргаритките
Веселинка Стоjкович
Бугарски: Ани Стаjкова – Иванова

*
Маргаритки

Цветочница,
Сама как цветок,
Я замер в её царстве цветов…
С жемчужной улыбкой она
Предложила мне
Маргаритки.
Через две минуты
Немого молчания,
Моя рука потянулась
К букету жёлтых хризантем.
Цветочница,
Сама как цветок,
Когда я уходил из цветочного царства,
Она c большим сожалением
Опустила маргаритки в воду.
Веселинка Стојковић

Russe: Светлана Пригоцкая
*

Маргареты

Флорист
Сама цветок
Когда я остановился в царстве цветов
Са жемчужной улыбке она мне предложила
Маргареты
Момент два прошли
Наступила немая тишина
Моя рука потянулась к букету желтых
Хризантем
Флорист
Сама цветок
Когда я проходил из ее царства
Цветами утихлой трвоги в воду опустила
Маргареты
Веселинка Стојкович
Русский: Радмило Ристич
*
Маргаритки
 
Цветочница,
Сама, как цветок,
Когда оказываюсь я в царстве цветов,
С жемчужной улыбкой предлагает мне
Маргаритки.
Час-другой пройдет,
Немая тишина настанет,
Руки мои потянутся к букету желтых
Хризантем.
Цветочница,
Сама, как цветок,
Когда ухожу из царства её,
Она тихо ставит в воду маргаритки.

Веселинка Стойкович
Препев на руски језик: Елена Филоппова
*   *   *

ДОhИ

Веселинка Стойкович.Сербия.

И да хоhеш да трчимо,
Ја неhу.

И да хоhеш да пливамо,
Ја неhу.

И да хоhеш да летимо,
Ја неhу.

Не овога часа.

Али ако пожелиш да гледамо
Како сунце у воду пада,
И сутра из воде кад излази,
Доhи,
Доhи одмах!

(На мору)
*
Приходи...

Светлана Пригоцкая

http://www.stihi.ru/2015/11/01/116

перевод на русский яз.

Если ты хочешь бежать,
Я не хочу.

Если ты хочешь плавать,
Я не хочу.

Если ты хочешь летать,
Я не хочу.

Не сейчас.

Если ты желаешь посмотреть,
Когда солнце падает в воду,
А завтра из воды поднимается,
Приходи,
Приходи сейчас!
(На море)

*   *   *
 ОВАЈ ЧАС

Веселинка Стойкович.Сербия.

Крупне капи кише
Шараjу калдрму
На тргу
Тисак луди (и ми)
У магновену разилази се
Одлази

У истоме трену
Небо стаjе
У оку остаје трг
Ноh
Муње што се сјаје
Шаре кише

Овај час
Овај час
Никад више
Ни ноh
Ни трг
Ни крупне капи кише
 
*

В этот час

Светлана Пригоцкая

http://www.stihi.ru/2015/11/01/2927

*   *   *

Веселинка Стојковић:
 
СУНЦЕ  ПОНЕХ

На прозору
У рану зору
Месец сам испраћала
Ливаде
Брежуљци чињаху исто
Потоци

Потом
У котарици
Сунце понех

И потрчах
Потрчах низ друм бели

Теби

*
Солнце взошло

Светлана Пригоцкая

http://www.stihi.ru/2015/11/12/11226

*   *   *

КЛУЧ

Драгом Мирославу Б. Душаниhу

У Незнану Долазимо
У Незнану Одлазимо
Другога Пута Нема
Бог Је Тај Који Нам
У Последнем Часу
Тутне Клуч У Руке
Кад Долазимо
И Када Одлазимо
Остаје Нам Само Да
Путујемо И Памтимо
Са Душом Вечно
Отклучаном

*
Ключ

Светлана Пригоцкая

http://www.stihi.ru/2015/11/11/7037

*   *   *

ЗАШТО

Господе

Ти који држиш
Земљу и небо
И човека са човеком
Зашто понекад допушташ
Да човек отпадне од човека

Зашто
Господару света и века
Човеку од памтивека
Допушташ ту силу

*
За что

Светлана Пригоцкая

http://www.stihi.ru/2015/11/01/4592

*   *   *

УЗАЛУД ГАЛЕБОВЕ ЧЕКАМ

Пианина гласи
Дрхтави таласи
Са балкона
Слазе у море

Узалуд на обали
Галебове чекам
Вечери ове
Дан од зоре

*
Напрасно ждут чаек

Светлана Пригоцкая

http://www.stihi.ru/2015/11/01/4167

*   *   *

ПАМТИШ ЛИ

Сеhaш ли се
Јоргована белог
У улазу авлијском
Авлије широке

Сеhаш ли се
Јасена бистрог
Над бунаром
Балкона високог
Куhе према сунцу

Сеhаш ли се
Кола свадбеног
Тога  јутра
Свирке циганске

Памтиш ли

*

Помнишь ли

Светлана Пригоцкая

http://www.stihi.ru/2015/11/01/3413


*   *   *

У ПТИЦУ ДА СЕ ПРЕМЕТНЕМ
 
Моh да ми jе да имам,
па да се преметнем у птицу невидливу,
па да полетим,
у птицу широких крила,
или и најману,
 
време је ових дана опролеhало,
 
кад бих само могла у птицу да се преметнем,
у широких крила птицу да се преметнем,
или и најману,
птицу невидливу,
 
сунце је ових дана велико,
 
у птицу да се преметнем,
птицу и најману кад бих могла,
птицу невидливу,
па да изнад времена,
па да изнад времена летим…

*
Лететь, как птица...

Светлана Пригоцкая

http://www.stihi.ru/2013/04/11/4173

*   *   *