28. 01. 2009

Два се кола у брдима вила
Једно виле, а друго вештице,
Два су кола, а од истог рода
Једно пева, а друго запева,
Два су кола, познати их не мож'
Које с' виле, а које вештице,
Два су кола испод истог брда
Па ко једно чине се човеку
Око кола момци и девојке
Око кола одрасли и деца
Око кола држава и црква.
Све видљиво и све невидљиво
Свако добро и сва зла од реда
Благостање и свакаква беда.
Око кола звезде и планете
Сви се вију и играју лепо
Па се не зна које су вештице?
А камо ли које ли су виле?
Тако јесте и тако ће бити
Док се једно коло не умори
Па га друго сачува по реду
Већ како му по праву следује.

Два се кола у брдима вила,
Кад је јунак у брда зашао.
Два се чују, а једно се чини
Позна младић и одвоји кола
Па их коњем стао разгонити
И канџијом ватру поклањати.
Виче црква, сви попови редом
Како није људски да се суди
Али момак не слуша придике
Већ мамуза сва у пени вранца
Већ он вије канџијом по колу
Гледају га сви около кола.
Силан витез на црноме коњу
Вискок, снажан као јаблан дрво
Па се чуде како они сами
Не могаше одвојити кола,
У том часу бурном, лепршавом
Свак је знао да су виле драже
Сви од реда у коло присташе,
А у коло са вилама белим
Сви блистави и сви лепршави
Кад то виде незнани коњаник
Он поседи по тој нашој земљи
Докле му је било поседети,
Како време његово је дошло
Да путује по другим земљама
Остадоше сама кола да се вију
У брдима песме певајући.

Свет је прошо коњаник незнани
Проживио поштено и часно,
Пустиње је и воде прешао,
Нема пуно сјајнијех звездица,
Свет је мали, срешћемо се опет
То запамти, не остао проклет!
Остарио јунак је из приче
И ко деда брдима је дошо
Тим брдима из младости давне
Што чуваху неке старе тајне.

Два се кола у брдима вила
Једно виле, а друго вештице
Два су кола, а од истог рода
Једно пева, а друго запева.
Старац иде под брдом их слуша
Али кола познати не може
Јер у колу само једну вилу
Све вештице хоће да запале.
Око кола смеје се светина
И навија за забаву гнусну
Пешке старац стао међу кола
Измеђ' кола и беле виле
Па све штапом витла у ваздуху
Псује, куне што је и пре био
И два кола што је одвојио,
Својом снагом и својом харизмом.
Псује грди, грбину савија
Снаге нема, лепота изоста
Па се смеје светина погана,
И на старца камењем се баца.
Тад вештице задобише снагу
И старину заробише колом
Поред њега само бела вила
Која коло погано не види
Које хоће спалити је радо,
И са њоме старину убогу.

Два се кола у брдима вила
Једно виле, а друго вештице.
Два су кола, а од истог рода
Једно пева, а друго запева.
Красна кола сад певају сама
Сад јунака нема ни једнога
Кој' би кола раздвојио мачем
Је ли мачем, а је ли корбачем.
Сунце сија, а по дану тама
Ватра гори, а старац се мори
Очи склапа убога старина
Капке спушта, а хвата га тмина
Ватра вије, вили ништа није
Ватра гори, из ње вила збори
Чујете ли ви небо и звезде?
Чујете ли ви Божји анђели?
Кад се данас кола одвојише,
Одвојише једном и заувек.
Ако ли је моје време дошло,
Да сагорим, реците ми само
Да ја знадем шта ми је чинити
Ил' да ове сподобе пометем
Да ми брда не остану пуста
Већ савести ја да дам одушка.

Три недеље свеци су већали
И од Бога правду су молили.
Докле су је били измолили
Горела је ватра у брдима
Запевала усамљена вила,
А певале веселе вештице
И са њима сва светина проста
Што звериње уз вештице поста.
Тад севнуше из небеса муње
И говоре Божији анђели
Није добро време јоште дошло
Да ти гориш у брдима вило
Јер се кола одвојила нису
Иако си знаке ти видела
Изостали теби су светови
Где се кола ни мешала нису

Кад то чула вила сва у огњу
Тад савести она да одушка.
Отвори се земља испод брда
Па гутати стаде све што стоји
Сву светину с' вештицама оним
Сво звериње пропаде под брдом.
Па отиде уз брдо певати
Красне песме које виле поју
Пољским цвећем кити косе своје
И измишља мирисе и боје.

Два се кола у брдима вију
Једно виле, а друго вештице.
Два су кола, а од истог рода
Једно пева, а друго запева
Два су кола, познати их не мож'
Које с' виле, а које вештице.
Два су кола испод истог брда
Па ко једно чине се човеку
Око кола момци и девојке
Око кола одрасли и деца
Око кола држава и црква
Све видљиво и све невидљиво.
Свако добро и сва зла од реда
Благостање и свакаква беда
Око кола звезде и планете
Сви се вију и играју лепо
Па се не зна које су вештице.
А камо ли које ли су виле?
Тако јесте и тако ће бити
Док се једно коло не умори
Па га друго сачува по реду
Већ како му по праву следује.