В. Мачернис. Как поверхность холодной планеты

Витаутас Мачернис. Зимние сонеты. №14

Как поверхность холодной планеты
К солнцу шаг совершает навстречу,
И в  зигзагах орбиты  движения
Тишину обретают холодные массы.

Так во мне не растут  хрупкие травы.
Ждать готов я  вечнозелёные листья
Что на голых стеблях внезапно собравшись
Небо черное сделают грустным.

Только  там, в глубине подо льдами,
В инвольтации суверенного солнца,
Перекаты светил так блистают,

В золоте кипящей вулканической лавы
Горизонт возникает  для поэзии знойной,
Фейерверк из  сонетов лучей мириадов.

Литва. Шарнеле. 1944.I.16
С литовского перевёл А.Сальминк
Стихотворение иллюстрирует картина М.К.Чюрлёниса


Vytautas Macernis. Ziemos sonetai. №14

Kaip atsalusio pavirsiaus planeta,
Grozio Saules traukiamas, sukuos
Lenkiancio aplink judejimo keliuos,
Gestant virsdamas tylos mase salta.

Manyje neauga trapus augalai.
Viltys amzinai zaliuojancius lapus
Numete seniai ir stagarus plikus
Ruskanam danguj linguoja taip liudnai.

Vien giliai, po apledejusia pluta,
Grozio Saules atitrukusi dalis
Dega, sukasi ugniniais kamuoliais,

Verzias kaip ugnikalniu lava karsta
I pavirsiu per poezijos lytis,
Subyredama sonetais atskirais.

Sarnele 1944.I.16


Рецензии