Вик

Воду грела.
В кружке чай.
На часах
Почти двенадцать.

Пишут:
«Вика, приезжай».
Пишет:
«Хватит издеваться».

И при том
Сидит одна.
Вечер. Ночь.
В себе копаться
Не способна.
Не жена.
Не родилась
Прогибаться.

Всем отказ.
Всем метка чернь.
Лучше чай
И сигарета.
Уже 30.
А зачем?
Будет ведь
Еще мне лето.

Не случилось.
Леты - мимо.
Пронеслись
Как сигарета.
И теперь
Лишь только «Лофт»:
Вик,
Не хочешь два билета?


Рецензии