П. Б. Шелли. Ведьма Атласа. - 41-50

(*Оригинальный текст на английском помещается под общим текстом перевода; сноски - между двумя текстами, каковых в идеальном варианте должно быть несколько больше* - пер. М.Гюбрис, 01.02.2006, редактация - 2012)




                41.

Вдаль, к пышным долам, облаку сродне
В теченьи ветреном, челн устремился:
Уж он в озерах, где лишь тишине
Бывать и тени, коих воплотился
Образ во застывшей, в ^миг сей, глубине;
Уж по вспен^енной мели он пустился,
Песок и гальку чрез: - корабль простой
Не проскочил бы сей порог крутой.

                42.

И вдаль, где горны трещины, - потоком
Что вод снежных леденят злат-воздух,
В схожденьи их в бездонность все-глубоку
К дальним, гневу тех открытым безднам
Чрез портал подземный, - в водных стоках
Уж летел он. – Радуг свет любезных
Играл кругами средь брызг ^льдяных,
В цветах рисуя виды в далях дальних.

                43.

Когда же ведьма-дева пронеслась,
Кружа, по лабиринтам дол извивных,
Как по тропе, что вкруг горы б вилась,
Она звала: «Гермафродит!», и дивный
Лик оттенок бледный там оставил враз, -
Так, словно б это в образе картинном
Было, если б к лику вод слетела тень,
С прибрежна луга пав в речную темь*(1).

                44.

И сей расправил крылья в цвет небесный,
В звезд^ах огня, дразнил что ^водны блики;
С высот владений Солнцевых, чудесных,
Рисуясь в славе, будь в жар-золоте  великий      
Фаворит он, - как, в час вешний и прелестный,
Друг-зеленокрыл. Ан вкруг, к его там лику,
Вид такой был, где б, в луну, пух снежный
Дарил бы хвоям в инее блеск нежный.

                45.   
               
Так, вознес^я сей в Елисеевый*(2) эфир,
Какой над девою той вкруг светился,
В ве^яньях неземных – пронзил тот мир,
Как звёздный дождь, что в ночь струился б,
Иль как орёл, под утро взмыв в сиян сапфир,
Неистово (б) в ветрах небес носился;
Челн же сей, в волшебной силе крыл,
Летел туда, исток где рек сих был.

                46.

Вода играла бликом солнца, как стрелой
Дневного метеора, в Рай что взмыл небесно;
Воздух же стальной, казалось бы, волной
Сходил в потоке буйном с гор, - прелестны
Власы девы вкруг струились красотой:
Внизу ж, валы боролись в бесполезном
Возмущении между собой, ревуще
Под днищем челна, скоро сколь бегущим.

                47.

Аль то луны свет шёл на убыль как,
Аль то в часы стоянна полнолунья,
Деве чудной не обуздать было никак
Свой дух; лишь всё неслась даль, во безумьи
Света падающих звёзд, и вместе ж так
С Гермафродитом, в смелом легкоумьи;
Уж оне вышли в южны дальни воды,
За край чудес страны Тамандаконы*(3).

                48. 

Там, луг косы и раз не ведал где, -
Дождь раз кой не примял, шторм не трепал, -
В цвету созвездий, в антарктической звезде,
В Canopus’е*(4) с сородством, открывал
Взор вид Даль-озера;  - вот, гавань где
Она устроила, из облаков; - где шквал
Ветров из них соделал бастионы,
И гений бури громыхал в злых стонах.

                49.

Та гавань: под её прозрачным полом
Сонм робких звёзд искрил непостижимо,
А вкруг – густым и ^седым пологом,
От вод до неба, рос туман, сколь живо
Возводя весь ужас форм; - там сколом
Брега, будь, от зимних гор, недостижимых,
Каймлён был вид в расплыве этом, сером,
Средь бухт и скал, нависших в страх безмерный.

                50.

И там, где дальне озеро под плетью
Злых ветров вспенилось, будь что зверь раним, -
Град, в камнепад точь, не престал звенеть,
В рябь обращая воды; - гордостью стремим,
Баклан в крылах вспарил где, лицезреть
Чтоб молниевый свет, а вид производим
Его был, дымной точь природой; – гавань та
Подобьем редким, всё же, Рая там была. 

_______________________________________________

СНОСКИ: 1) темь, темень - не уверен, если кто либо, по примеру Пушкина, иль даже он сам, когда-либо использовал это слово; - я, однако, помню ещё, как бабушка позволяла себе этак выражаться, чуть утрируя язык ("в темь какую"); что бы ни говорили, а мне нравится это слово, и его подчас звучание;
        2) Елисеевый, в этом месте - равно как, Елисейский; - Elysian air; - существуют Елисейские поля, а существует Елисейский воздух;
        3) название и пра-история страны Тамандаконы остаются для меня пока-что нераскрытыми;
        4) Canopus - увы, опять-таки, я не знаю, какое из созвездий соответствует этому названию; быть может, даже это название не английского рода;

_______________________________________________   


                41.

And ever down the proud vale, like a cloud
Upon a stream of wind, the pinnace went:
Now lingering on the pools, in which abode
The calm and darkness of the deep content
In which they paused; now o’er the shallow road
Of white and dancing waters all besprent
With sand and polished pebbles: - mortal boat
In such a shallow rapid could not float.

                42.

And down the earthquaking cataracts which shiver
Their snow-like waters into golden air,
Or under chasms unfathomable ever,
Sepulchre them, till in their rage they tear
A subterranean portal for the river,
It fled – the circling sunbows did upbear
Its fall down the hoar precipice of spray,
Lightning it far upon its lampless way.

                43.

And when the wizard lady would ascend
The labyrinths of some many winding vale,
Which to the inmost mountain upward tend –
She called “Hermaphroditus!” and the pale
And heavy hue which slumber could extend
Over its lips and eyes, as on the gale
A rapid shadow from the slope of grass,
Into the darkness of the stream did pass.

                44.

And it unfurled its heaven-coloured pinions,
With stars of fire sporting the stream below;
And from above into the Sun’s dominions
Flinging a glory, like the golden glow
In which spring clothes her emerald-winged minions.
All interwoven with fine feathery snow
And moonlight splendor of intensest rime,
With which frost paints the pines in winter time.

                45.

And then it winnowed the Elysian air
Which ever hung about that lady bright,
With its ethereal vans – and speeding there,
Like a star up the torrent of the night,
Or a swift eagle in the morning glare
Breasting the whirlwind with impetuous flight;
The pinnace, oared by those enchanting wings,
Clove the fierce streams toward their upper springs.

                46.

The water flashed like sunlight, by the prow
Of a noon-wondering meteor flung to Heaven;
The steel air seemed as if its waves did flow
In tempest down the mountains, - loosely driven
The lady’s radiant hair streamed to and fro:
Beneath, the billows having vainly striven
Indignant and impetuous, roared to feel
The swift and steady motion of the keel.

                47.

Or, when the weary moon was in the wane,
Or in the noon of interlunar night,
The lady-witch in visions could not chain
Her spirit; but sailed forth under the light
Of shooting stars, and bend extend amain
His storm-outspeeding wings, the Hermaphrodite;
She to the Austral waters took her way,
Beyond the fabulous Thamondocona.

                48.

Where, like a meadow which no scythe has shaven,
Which rain could never bend, or whirl-blast shake,
With the Antarctic constellations paven,
Canopus and his crew, lay th’Austral lake –
There she would built herself a windless haven
Out of the clouds whose moving turrets make
The bastions of the storm, when through the sky
The spirits of the tempest thundered by.

                49.

A haven, beneath whose translucent floor
The tremulous stars sparkled unfathomably,
And around which, the solid vapours hoar,
Based on the level waters, to the sky
Lifted their dreadful crags; and like a shore
Of wintry mountains, inaccessibly
Hemmed in with rifts and precipices grey,
And hanging crags, many a cove and bay.

                50.

And whilst the outer lake beneath the lash
Of the winds’ scourge, foamed like a wounded thing;
And the incessant hail with stony clash
Ploughed up the waters, and the flagging wing
Of the roused cormorant in the lightning flash
Looked like the wreck of some wind-wandering
Fragment of inky thundersmoke – this haven
Was as a gem to copy Heaven engraven.

   


Рецензии