Сонет 2

Et cogitationes inanes zryashny cum somnia
SINGULTIM, gemitibus et lacrimis ex palpebris
Quid multa flumina fluunt ex abundanti
Ex oculis, quae oritur.
 
 
Sors crudelis et ultrices enim.
Aperiesque ostium meum sanctum trabem arca.
Quisquiliae superiorum annorum, non aetas
In corde clausa odio.
 
 
Ergo terga Cupido pulls arcus,
Arrow erit lumen, vel potius studet
Et festinabat, mora non est ad propositum.
 
 
Itaque taedio mei sum tristitia
Per passionem, nervis meum
Vivamus syschet malum in corde est.


Оригинал:
Луиза Лабе

Пусты и зряшны помыслы с мечтами,
Рыданья, вздохи, слёзы из-под век
Могли бы течь обильней многих рек
Из глаз моих, что стали родниками.
 
 
Судьба жестока и играет нами.
Луч святый, отомкни же мой ковчег.
Хлам прежних лет, ему не век
Храниться в сердце под семью замками.
 
 
Так пусть Амур опять натянет лук,
Стрелу зажжёт, прицелится верней
И поспешит, задержка не уместна.
 
 
Я так устала от тоски моей,
Что увлечённость, новый мой недуг,
Удвоить зло не сыщет в сердце места.


Рецензии