Размауляй са мной...

Размауляй са мной,  чуеш? Чуеш?
Срэбны свет у начным вакне.
Ты мяне, як дзiця хвалюеш
I завеш да сябе у сне.

Размауляй праз вятры i слоту,
I заблытаны у лiсцi дым.
Можа, ты супакоiш самоту,
Што жыве зараз у сэрцы маiм.

Калi не – на цябе не крыудую.
Толькi ты размауляй, не маучы.
Гавары, што мяне уратуеш
У гэтай цемнай пустэльнай начы.


лiстапад 2000 года (Наваполацк)


Рецензии