Марк Шагал, Твой зов

דײַן רוף

איך װײס ניט, צי האָב איך געלעבט
איך װײס ניט, צי לעב איך. איך קוק אָן דעם הימל
איך דערקען ניט די װעלט
מײַן קערפּער פֿאַרגײט צו דער נאַכט

די ליבע, די בלומען פֿון בילדער
זײ רופֿן מיך הין און צוריק
לאָז ניט איבער מײַן האַנט אָן אַ ליכט
װען פֿינצטער װעט װערן מײַן שטוב

װי װעל איך דערזען אינװײַטן דײַן שײַן
װי װעל איך דערהערן דײַן רוף
װען איך אַף מײַן בעט װעל בלײַבן אלײן
און קאַלט און שטיל װעט װערן מײַן גוּף

Dajn ruf

Ix vejs nit, ci hob ix gelebt,
Ix vejs nit, ci leb ix. Ix kuk on dem himl.
Ix derken nit di velt.
Majn kerper fargejt cu der naxt.

Di libe, di blumen fun bilder,
Zej rufn mix hin un curik.
Loz nit iber majn hant on a lixt,
Ven fincter vet vern majn štub!

Vi vel ix derzen invajtn Dajn šajn,
Vi vel ix derhern Dajn ruf,
Ven ix af majn bet vel blajbn alejn,
Un kalt un štil vet vern majn guf?

* * *

Не знаю, не снится ли сон,
Я был или не был: глаза ищут небо –
Этот мир не знаком.
Врастает в ночь тело мое.

Любовь и цветы на картинах
Зовут меня снова к себе...
Не отринь от руки моей свет,
Когда станет мрачен мой дом!

Как блеск Твой узрю из темных глубин
И как я услышу Твой зов,
Когда на одре останусь один,
И ночь вольется в стылую кровь...


Рецензии
На это произведение написаны 3 рецензии, здесь отображается последняя, остальные - в полном списке.