Счастье моё

Ne merim vi;e vreme na sate,
ni po sun;evom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se o;i vrate,
a no; kad ponovo od mene odu.

Ne merim sre;u smehom, ni time
da li je ;e;nja moja od njegove ja;a;
sre;a je meni kad bolno ;utim s njime,
i kad nam srca biju ritmom pla;a.

Nije mi ;ao ;to ;e ;ivota vode
odneti i kaplju moga ;ivljenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja.
   
                Десанка Максимович

Живу на свете этом я по воле Бога,
Встаю утрами лишь заря всплакнёт над бором,
И не прошу себе давно у неба много:
Ломоть хлебов, да глаз зелёный светофора.

Да милой очи, звёзды в них горят-мерцают,
Да дланей трепет - март течёт по сонным венам...
Снега от жажды окаянной умирают,
А следом цвет рябин в саду - ему на смену.
 
Чего жалеть - на белом белый раз за разом,
И мы с тобой ещё млады, и что-то можем,
А что в конце?.. узнать бы мне - вскипает разум...
Печаль глубокая в твоём лице пригожем.
 

 


Рецензии